Дигитална библитека
Вековима се готово све знање човечанства чува у папирним облику. То могу бити: књиге, часописи, новине или друге публикације. Да би ово знање било доступно јавности оно се чува у библиотекама. Међутум, током времена, технологија израде публикација се променила. У данашње време многе публикације се и не појављују папирнатом облику, него само у електронском.
Да би одговориле захтевима времена и омогућиле увид у своје благо и корисницима Интернета, библиотеке су приступиле дигитализацији своје грађе у циљу прављења дигиталних библиотека. Међутим, дигиталне библиотеке не садрже више само књиге, већ и све оно што се може представити у дигиталном облику: музику, фотографије, видео .
Светска дигитална библиотека (UDL - The Universal Digital Libraly) је пројект дигитализације светске баштине. Полазна идеја је била да се формира дигитална библиотека са милион књига. Већ сада ова библиотека броји милион и по књига. Овај пројекат под покровитељством УНЕСKО-а воде: Библиотека америчког Конгреса, амерчки Карнеги Мелон универзитет, кинески Зеђанг универзитет, Индијски научни институт, Александријска библиотека у Египту и још тридесетак институција. Планирани су јединствени садржаји из библиотека и архива из целог света са рукописима, мапама, ретким књигама, филмовима, звучним записима, другим штампаним стварима и фотографијама, којима ће бити могуће бесплатно приступити путем Интернета. Линк ка светској дигиталној библиотеци: http://www.ulib.org/.
Да би одговориле захтевима времена и омогућиле увид у своје благо и корисницима Интернета, библиотеке су приступиле дигитализацији своје грађе у циљу прављења дигиталних библиотека. Међутим, дигиталне библиотеке не садрже више само књиге, већ и све оно што се може представити у дигиталном облику: музику, фотографије, видео .
Светска дигитална библиотека (UDL - The Universal Digital Libraly) је пројект дигитализације светске баштине. Полазна идеја је била да се формира дигитална библиотека са милион књига. Већ сада ова библиотека броји милион и по књига. Овај пројекат под покровитељством УНЕСKО-а воде: Библиотека америчког Конгреса, амерчки Карнеги Мелон универзитет, кинески Зеђанг универзитет, Индијски научни институт, Александријска библиотека у Египту и још тридесетак институција. Планирани су јединствени садржаји из библиотека и архива из целог света са рукописима, мапама, ретким књигама, филмовима, звучним записима, другим штампаним стварима и фотографијама, којима ће бити могуће бесплатно приступити путем Интернета. Линк ка светској дигиталној библиотеци: http://www.ulib.org/.
UDL се припрема на седам језика: арапском, француском, енглеском, кинеском, португалском, руском и шпанском. Поред тога имаће садржаје на још једном броју језика. Учесници пројекта се надају да ће га проширити на све земље и све језике. UDL ће омогућити напредно претраживање, а описи свих јединица, као и видео снимци са објшњењима стручњака о изабраним садржајима, обезбедиће шири контекст корисницима како би развили њихово интересовање и радозналост, те тако утицали на кориснике да више науче о културној баштини свих земља.
Земље Европске уније имају своју дигиталну библиотеку (The European Library). Ова библиотека је у почетку била на језицима земаља чланица Уније, али је поред ових језика додат и језик других земаља Европе. Почетна страна ове библиотеке је у облику претраживача – видети слику. Линк ка овој дигиталној библиотеци: http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/.
Земље Европске уније имају своју дигиталну библиотеку (The European Library). Ова библиотека је у почетку била на језицима земаља чланица Уније, али је поред ових језика додат и језик других земаља Европе. Почетна страна ове библиотеке је у облику претраживача – видети слику. Линк ка овој дигиталној библиотеци: http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/.
Наравно, и Народна библиотека Србије учествује у пројектима. Тако је и она покренула своју Дигиталну народну библиотеку. На слици je приказана њена почетна страна. Са леве стране прозора дате су категорије публикација. На слици је приказан отворен падајући мени претраживача из кога се виде начин на које се може претраживати.
Поред овог пројекта, Народна библиотека Србије учествује и у пројекту Међународне дечје дигиталне библиотеке. Збирка тренутно садржи 127 књига . На дну стране дата је могућност промене редоследа по: наслову, аутору, месту, издавачу и години. Линк ка Народној библиотеци Србије: http://www.nb.rs/.
Поред овог пројекта, Народна библиотека Србије учествује и у пројекту Међународне дечје дигиталне библиотеке. Збирка тренутно садржи 127 књига . На дну стране дата је могућност промене редоследа по: наслову, аутору, месту, издавачу и години. Линк ка Народној библиотеци Србије: http://www.nb.rs/.
Дигитална Антологија српске књижевности је заједнички пројекат Учитељског факултета у Београду и Мicrosoft Развојног центра у Београду у оквиру активности програма ,,Партнер у учењу''. Састоји се од више од 100 капиталнх дела српске књижевности. Заступљене ауторе и њихова дела могуће је претреживати на прегледан и јасан начин, наслови су класификовани према књижевним епохама (што је згодно за ученике и обавезну школску лектиру), укључена је и претрага по аутору, наслову, књижевном периоду и кључним речима (која ради независно од коришћеног писма). Линк: http://www.ask.rs/.
