Електронске комуникације
Прву електронску комуникацију остварио је Александар Грахам Бел 1876. године помоћу уређаја приказаног на слици.
Данас се под електронском комуникацијом подразумевају све комуникације које се обављају путем Интернета уз посредовање бар једног рачунара. Ове комуникације могу бити и између два или више рачунара и неког другог уређаја, рецимо мобилног телефона, факса, фиксног телефона... Информације могу бити подаци, писане, усмене и видео поруке. Комуникација може бити и једносмерна и двосмерна.
Једносмерна комуникација подразумева постављање садржаја на Интернет на неко место које заинтересовани корисници треба да посете, као што је интернет страна, блог, форум... Овај садржај је у принципу свима доступан. Двосмерне комуникације одвијају се између два или више учесника. То су размена порука које могу бити гласовне или куцане, размена електронске поште или програми за разговор преко Интернета, где се уз звук преноси и слика.
Електронске комуникације омогућавају брзу, лаку и бесплатну комуникацију међу корисницима. Најчешће коришћени вид електронске комуникације је електронска пошта или e-mail, па потом следе све остале врсте порука. Један од веома распрострањених начина електронске комуникације је електронска трговина. Путем ове врсте порука може се поручити било која роба из целог света. У овој врсти примене рачунара увек треба водити рачуна о безбедности. Уз помоћ рачунара данас се може послати све "осим пакета".
Данас се под електронском комуникацијом подразумевају све комуникације које се обављају путем Интернета уз посредовање бар једног рачунара. Ове комуникације могу бити и између два или више рачунара и неког другог уређаја, рецимо мобилног телефона, факса, фиксног телефона... Информације могу бити подаци, писане, усмене и видео поруке. Комуникација може бити и једносмерна и двосмерна.
Једносмерна комуникација подразумева постављање садржаја на Интернет на неко место које заинтересовани корисници треба да посете, као што је интернет страна, блог, форум... Овај садржај је у принципу свима доступан. Двосмерне комуникације одвијају се између два или више учесника. То су размена порука које могу бити гласовне или куцане, размена електронске поште или програми за разговор преко Интернета, где се уз звук преноси и слика.
Електронске комуникације омогућавају брзу, лаку и бесплатну комуникацију међу корисницима. Најчешће коришћени вид електронске комуникације је електронска пошта или e-mail, па потом следе све остале врсте порука. Један од веома распрострањених начина електронске комуникације је електронска трговина. Путем ове врсте порука може се поручити било која роба из целог света. У овој врсти примене рачунара увек треба водити рачуна о безбедности. Уз помоћ рачунара данас се може послати све "осим пакета".
Безбедност на Интернету - заштита од нежељене поште
Електронска пошта је данас постала најчешћи вид размене порука. Како из својих кућа, тако и са посла све већи број људи користи овај вид комуникације.
Електронска пошта и веб су корисни сервиси Интернета, али поред добрих страна постоје и одређене опасности од различитих злонамерних корисника и криминалаца који путем Интернета вребају жртве међу лаковерним корисницима. Због тога овим сервисима треба приступати и користити их са великом пажњом.
Електронска пошта и веб су корисни сервиси Интернета, али поред добрих страна постоје и одређене опасности од различитих злонамерних корисника и криминалаца који путем Интернета вребају жртве међу лаковерним корисницима. Због тога овим сервисима треба приступати и користити их са великом пажњом.
Интернет бисмо могли да упоредимо са неким великим градом у коме има доста библиотека, културних институција, музеја, позоришта, спортских терена, итд. тако да свако у њему може да се забави у складу са својим интересовањем. Међутим, у тако великом граду има и вандала (који безразложно уништавају споменике, паркове, мобилијаре), силеџија (који су спремни да се потуку без разлога), ситних лопова али и криминалаца који су спремни и на тешка разбојништва. Због тога у великом граду треба бити опрезан и поштовати правила живота у њему. Па тако и на Интернету морамо поштовати одређена правила.
На Интернету је корисник изложен опасностима које можемо сврстати у две групе:
- опасности по рачунар
- опасности по корисника лично.
Опасности по рачунар могу бити различите, нпр. од програма који су направљени тако да уништавају податке, до програма који узнемиравају корисника на било који начин. Опасности по корисника лично могу доћи са једне стране од програма који му краду податке који се могу злоупотребити (бројеви рачуна у банци, бројеви кредитних картица, лозинке за приступ рачунарима), а са друге стране - од података које о себи сам корисник открива непознатим особама.
У заштити рачунара од напада са Интернета постоје два нивоа. Први ниво омогућава заштиту у антивирусним програмима које корисник инсталира на свом рачунару. Постоји више добрих AVP који су бесплатни или који се могу купити уз малу накнаду. Битно је да се они редовно допуњавају. Ако је рачунар стално прикључен на Интернет ови програми се углавном допуњавају више пута дневно. Други ниво заштите је заштита коју пружа давалац услуге повезивања на Интернет - интернет провајдер. Ова заштита је везана за за рачунарску мрежу и о њој се брине особа задужена за мрежу - администратор мреже. Заштита се састоји од спецјалног хардвера и софтвера који прати оно што долази у мрежу и оно што излази из мреже провајдера и има задатак да спречи долазак нежељеног материјала у мрежу. Оваква заштита позната је под именом заштитни зид (енгл. firewall). Име долази од заштитних зидова у великим зградама који се праве од незапаљивог материјала и имају задатак да у случају пожараспрече даље ширење ватре.
Међутим, ни један програм нас не може заштитити од нас самих. Приликом кришћења електронске поште или веба корисник ће комуницирати са непознатим људима, стварати нова пријатељства и друге везе. При новим контактима и упознавањима треба бити крајње опрезан. Непознатима никада не давати своје личне податке, адресу становања, школу која се похађа, податке о родитељима, податке о имовном стању, ... Нарочито треба бити опрезан када се са неким комуницра без непосредног контакта (веб камере), јер на основу куцаног текстане може да се закључи да ли се комуницира са вршњаком или одраслом особом која се лажно представља. У случају личног упознавања са новим другом или другарицом са веба то увек треба да буде на јавном месту где има много људи. Ако на састанак не дође она особа каква се представља треба одмах обавестити родитеље, а можда и полицију.
Додатна опасност коју е-пошта носи је и слање порука које су недоличног садржаја или рекламирање производа уз давање лажних података. Таква непримерена електронска пошта назива се на енглеском spam. Стога се треба на одговарајући начин заштити од "нежељене поште". Основна правила су :
Они који злоупотребљавају Интернет покушавају да дођу до података о броју кредитне картице, корисниковог идентитета и шифре.
Ова појава се назива "лов у мутном" (превод за енглеску реч fishing). Пошто многи родитељи немају темељно информатичко образовање, а користе Интернет, није сувишно да их упозорите на могуће злоупотребе.
На Интернету је корисник изложен опасностима које можемо сврстати у две групе:
- опасности по рачунар
- опасности по корисника лично.
Опасности по рачунар могу бити различите, нпр. од програма који су направљени тако да уништавају податке, до програма који узнемиравају корисника на било који начин. Опасности по корисника лично могу доћи са једне стране од програма који му краду податке који се могу злоупотребити (бројеви рачуна у банци, бројеви кредитних картица, лозинке за приступ рачунарима), а са друге стране - од података које о себи сам корисник открива непознатим особама.
У заштити рачунара од напада са Интернета постоје два нивоа. Први ниво омогућава заштиту у антивирусним програмима које корисник инсталира на свом рачунару. Постоји више добрих AVP који су бесплатни или који се могу купити уз малу накнаду. Битно је да се они редовно допуњавају. Ако је рачунар стално прикључен на Интернет ови програми се углавном допуњавају више пута дневно. Други ниво заштите је заштита коју пружа давалац услуге повезивања на Интернет - интернет провајдер. Ова заштита је везана за за рачунарску мрежу и о њој се брине особа задужена за мрежу - администратор мреже. Заштита се састоји од спецјалног хардвера и софтвера који прати оно што долази у мрежу и оно што излази из мреже провајдера и има задатак да спречи долазак нежељеног материјала у мрежу. Оваква заштита позната је под именом заштитни зид (енгл. firewall). Име долази од заштитних зидова у великим зградама који се праве од незапаљивог материјала и имају задатак да у случају пожараспрече даље ширење ватре.
Међутим, ни један програм нас не може заштитити од нас самих. Приликом кришћења електронске поште или веба корисник ће комуницирати са непознатим људима, стварати нова пријатељства и друге везе. При новим контактима и упознавањима треба бити крајње опрезан. Непознатима никада не давати своје личне податке, адресу становања, школу која се похађа, податке о родитељима, податке о имовном стању, ... Нарочито треба бити опрезан када се са неким комуницра без непосредног контакта (веб камере), јер на основу куцаног текстане може да се закључи да ли се комуницира са вршњаком или одраслом особом која се лажно представља. У случају личног упознавања са новим другом или другарицом са веба то увек треба да буде на јавном месту где има много људи. Ако на састанак не дође она особа каква се представља треба одмах обавестити родитеље, а можда и полицију.
Додатна опасност коју е-пошта носи је и слање порука које су недоличног садржаја или рекламирање производа уз давање лажних података. Таква непримерена електронска пошта назива се на енглеском spam. Стога се треба на одговарајући начин заштити од "нежељене поште". Основна правила су :
- Пошта непознатог пошиљаоца је најчешће "нежељена пошта". Стога не треба веровати, већ проверити њен садржај.
- Никада не треба давати адресу своје електронске поште, а претходно не проверити идентитет онога који тражи ту адресу.
- У формуларима који се јављају на разним сајтовима, не треба остављати податке који могу бити злоупотребљени.
- Посебно треба бити опрезан при давању личних података, и никада их не треба давати, а да се претходно нисте договорили са родитељима или наставницима.
Они који злоупотребљавају Интернет покушавају да дођу до података о броју кредитне картице, корисниковог идентитета и шифре.
Ова појава се назива "лов у мутном" (превод за енглеску реч fishing). Пошто многи родитељи немају темељно информатичко образовање, а користе Интернет, није сувишно да их упозорите на могуће злоупотребе.
Aкo сумњате да неко хоће да злоупотреби Ваше личне податке, пријавите то на адреси http://www.antifishing.org/
Постоји велики број техника за заштиту од нежељене поште. Користе се различите технике блокирања и филтрирања нежељених порука.
На пример, уколико се у поруци налази реч "купите", а не желите да добијате рекламне поруке, на посебно место у програму за филтрирање или блокаду се упише реч купите, и таква пошта ће бити аутоматски брисана из Вашег пријемног поштанског сандучета. Неки од познатијих програма против spam-a су: GFI Software, SpamAssassin, SpamKiller и Panda и многи други.
Постоји велики број техника за заштиту од нежељене поште. Користе се различите технике блокирања и филтрирања нежељених порука.
На пример, уколико се у поруци налази реч "купите", а не желите да добијате рекламне поруке, на посебно место у програму за филтрирање или блокаду се упише реч купите, и таква пошта ће бити аутоматски брисана из Вашег пријемног поштанског сандучета. Неки од познатијих програма против spam-a су: GFI Software, SpamAssassin, SpamKiller и Panda и многи други.