Призма
Призма је полиедар ограничен са два паралелна и подударна многоугла и онолико паралелограма колико страница има сваки од тих многоуглова.
Призма је права ако је један многоугао ортогонална пројекција оног другог на одговарајућу раван. У супротном је коса. Даље ћемо изучавати само праве призме.
Призма је права ако је један многоугао ортогонална пројекција оног другог на одговарајућу раван. У супротном је коса. Даље ћемо изучавати само праве призме.
Подударни и паралелни многоуглови називају се основе или базе призме (B), а правоугаоници су бочне стране призме. Бочне стране призме чине омотач призме (М). Странице основе називају се основне ивице призме, а остале странице су бочне ивице призме. Код праве призме је бочна ивица нормална на основе призме и назива се висина призме (H).
Према броју страница многоугла који представља базу призме, постоје: тростране призме, четворостране призме, петостране призме, шестостране призме... Призме чије су све ивице једнаке зову се једнакоивичне призме. Код њих су бочне стране подударни квадрати. Призма је правилна ако је њена база правилни многоугао. Даље ће се подразумевати да се ради о правој правилној призми ако се другачије не нагласи.
Дуж чије су крајње тачке два темена призме која не припадају истој страни призме назива се дијагонала призме (D).
Пресек призме и равни којој припадају једна ивица и дијагонала призме назива се дијагонални пресек призме.
Пресек призме и равни којој припадају једна ивица и дијагонала призме назива се дијагонални пресек призме.
Мрежу призме чине све њене стране. Ако са B обележимо површину једне основе, а са М површину омотача призме, онда се површина P те призме израчунава по формули: P=2B+M. Aко са H обележимо висину призме, онда се запремина призме израчунава по формули: V=BH.